Svet Automobila - Srbija

Uveliko traju pripreme za proizvodnju električne „pande”

Pripreme uveliko traju, zaposleni neće ići na kolektivni godišnji odmor, a da li će i za koliko broj zaposlenih biti povećan, ostaje da se vidi. Za sada u kragujevačkoj fabrici radi 500 radnika. Kako za „Politiku” ističe Saša Đorđević, iz samostalnog sindikata, njima bi trebalo da se pridružiti još određeni broj radnika.

– Da li će broj zaposlenih biti veći za 1.000 zasad se ne zna, a i pitanje je da li će biti potrebno isto radnika kao kada se radio model „500 L”. Tada je na spisku bilo 2.433 radnika – podseća on.

Ipak, pokretanje serijske proizvodnje u „Stelantisovoj” fabrici u Kragujevcu i te kako će uticati na privredni razvoj Srbije.

Ivan Nikolić, direktor za naučnoistraživački razvoj u Ekonomskom institutu u Beogradu, smatra da će to pozitivno uticati na rast, ali za koliko – ne može da precizira, jer to, kako kaže, zavisi od prodaje.

– Ako napravimo paralelu sa 2013. godinom, kada je dostignut vrh proizvodnje prethodnog „Fijatovog” modela „500 L”, onda moramo biti svesni da taj pozitivan efekat kakav je tada imala proizvodnja neće biti ponovljen jer naša ukupna industrijska prerađivačka proizvodnja neuporedivo je veća sada nego tada. Podsećanja radi, u 2013. je proizvedeno 117.000 primeraka „fijata”, a robni izvoz je iznosio 1.485.068.000 evra, dok je u 2012. bio 328.000 evra – navodi Nikolić. Uz to, Srbija je tada izvozila automobilske komponente u vrednosti od 440 miliona evra, dodaje on.

– Zbirno, to je oko 1,9 milijardi evra, a u toj godini je ukupan robni izvoz celog prerađivačkog sektora iznosio oko 9,8 milijardi evra. Ugrubo rečeno, petina prerađivačkog sektora odnosila se samo na proizvodnju auto-komponenata i „fijat” automobila. Ipak, samo je izvoz automobila, ali bez izvoza komponenti, iznosio 13,4 odsto u odnosu na izvoz prerađivačke industrije – navodi Nikolić.

Od tog trenutka počinje da opada proizvodnja, i tako malo-pomalo, do 2022. godine, kada se proizvodnja automobila potpuno ugasila.

– Ipak, „Fijat” je sada doneo dobru stvar Srbiji, pokrećući proizvodnju električkog vozila, a na naše tržište su došli globalni komponentaši, to jest proizvođači auto-delova koji su delimično kompenzovali gubitak i pad proizvodnje „fijata 500 L”.

U 2023. izvoz automobila je iznosio 262 miliona evra, ali su zato komponentaši izvezli za 2,05 milijardi evra – ističe Nikolić. Ukupna vrednost izvoza celog prerađivačkog sektora prošle godine bila je 23,4 milijarde evra, što je 2,3 puta više nego 2013. godine. Udeo izvoza automobilskog sektora tada je bio 10 odsto od ukupnog robnog izvoza prerađivačkog sektora, a danas ne može da dobaci toliko, podseća on.

– Ipak, naša industrija i prerađivački sektor potpuno su drugačiji u odnosu na period od pre deset godina, jer sada vrednosno više izvozimo. I sama struktura je kvalitativno promenjena, pa će efekti proizvodnje električnog automobila biti pozitivni. Sada ne znamo koliki će biti. Svakako manji nego što je to bio slučaj kada je zabeležen pik izvoza u 2013. Imaćemo i pozitivan efekat kada je reč o zaposlenosti. Pre deset godina imali smo oko 3.000 zaposlenih u „Fijatu”, a sada je tehnologija proizvodnje drugačija, pa ne traži angažovanje tolikog broja radnika. No, svakako će biti fiskalnog efekta i od tih novozaposlenih – objašnjava Nikolić.

Da su novi poduhvati povezani sa velikim rizikom, smatra Ljubomor Madžar, profesor Ekonomskog fakulteta u penziji.

– Dosadašnje naše iskustvo sa automobilima nije ohrabrujuće, jer može da se ponovi scenario, što ne bi valjalo. Veće zapošljavanje nije argument niti treba da bude cilj. Cilj je da se poveća proizvodnja, a zapošljavanje treba da nastane kao posledica svega toga – dodaje Madžar.